Vizni režim
Za putovanje u DR Kongo je potrebna viza. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza, Potrebna dokumenta za vizu su : Važeći pasoš + fotokopija prvih stranica sa ličnim podacima;
1 obrazac pravilno popunjen i potpisan;
1 fotografija dimenzija za pasoš;
Povratna avionska karta ( na uvid) ili potvrda putničke agencije;
Uverenje da niste kažnjavani i da se protiv vas ne vodi sudski postupak;
Međunarodni karton o izvršenim vakcinacijama (obavezna je vakcina protiv žute groznice);
Fotokopija lične karte;
Potvrda o rezervaciji hotela (garancija za smeštaj);
Putni čekovi.
Za maloletne osobe, obavezna je overena saglasnost oba roditelja.
Bezbednosna situacija
DR Kongo je država sa teškom socijalno-ekonomskom situacijom i velikom stopom nasilja.
U 10 od 26 provincija (uglavnom na istoku zemlje) deluje nekoliko stotina oružanih grupa. Na teritorijama pod njihovom kontrolom se ne poštuju elementarni standardi bezbednosti, a militanti koriste lokalno stanovništvo kao taoce i besplatnu radnu snagu.
DR Kongo je konstantno rangirana kao poslednja u pogledu BDP-a po glavi stanovnika i indeksa ljudskog razvoja. Nezaposlenost čini oko 70% radno sposobnog stanovništva, zbog čega su mnogi uključeni u kriminalne aktivnosti.
U velikim gradovima DR Kongo (uključujući Kinšasu) postoje brojne kriminalne bande naoružane vatrenim oružjem i mačetama, koje često otimaju strane državljane u svrhu pljačke i otkupnine. Maloletna lica prosjače i sitno kradu. Realtivno se sigurno danju može smatrati samo gradsko područje Kinšase – Gombe.U DR kongo praktično nema uslova za turizam.Nedostatak normalne saobraćajne infrastrukture u DR Kongo praktično onemogućava operativnu konzularnu pomoć našim građanima u udaljenim područjima države.Državljanima Srbije koji se trenutno nalaze u DR Kongo, preporučuju se dodatne mere opreza, da prate informacije u sredstvima javnog informisanja i da se pridržavaju uputstava zvaničnih organa i sarađuju sa njima.Planirano putovanje u DR Kongo treba da bude prijavljeno članovima porodice i prijateljima, i ako je moguće, nastaviti održavati redovan kontakt sa njima telefonom ili internetom.Takođe, preporučuje se da se pasoš ne daje na čuvanje, da se poseduje njegova kopija, kao i kopija vize DR Kongo. Dokumenta i kopije čuvati na sigurnom mestu.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Državljani Republike Srbije koji putuju u DR Kongo u obavezi su da imaju žute kartone kao dokaz da su vakcinisani od žute groznice (vakcinacije se obavljaju u Institutu za tropske bolesti u Beogradu). Preporuka je da budu vakcinisani i od svih oblika hepatitisa, tetanusa i dečije paralize. DR Kongo predstavlja zdravstveno visokorizičnu oblast. Zbog niskog životnog standarda, loše i nedovoljno organiovane zdravstvene zaštite i prevencije, širom države ima mnogo obolelih od kolere, dečijih boginja, dečije paralize, ameba, a sporadično i od žute groznice i ebole. U zemlji postoji ogroman rizik od dobijanja malarične groznice.
Savetuje se redovna primena higijene, pranje ruku i izbegavanje konzumiranja hrane koja nije dobro termički obrađena. Pije se isključivo flaširana voda.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Radomir Živković
Adresa: Avenue de 1 Etoile 112, Gombe, Kinšasa, DR Kongo
Broj telefona: +243 (97) 1594-988
Broj faksa: +243 (99) 1045-488
Ambasada države Demokratska Republika Kongo u Srbiji
Adresa: Moravska 5
Broj telefona: +381 (11) 3446-431
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:30 – 15:00
Ambasador: Otpravnik poslova
Mr. Paul-Emile TSHINGA AHUKA
Kažu o sebi:
Demokratska Republika Kongo (DRK) ima najdužu kopnenu granicu u podsaharskoj Africi, koja se proteže ukupno 10.481 km. Granica je prvi put obeležena tokom 19. veka tokom Podele Afrike od strane evropskih kolonijalnih sila. Ukupno devet zemalja deli kopnenu granicu sa Demokratskom Republikom Kongo. Na severu zemlje su Južni Sudan i Centralnoafrička Republika. Zemlje koje graniče sa istočnim delom DRK su Tanzanija, Burundi, Uganda i Ruanda. Republika Kongo graniči se sa zapadnim delom zemlje, dok su Angola i Zambija smeštene na južnom delu zemlje.
DRK dobija ime po Kraljevini Kongo koja je vladala većim delom regiona od 14. do 19. veka. Godine 1482, portugalski moreplovac Deogo Cao postao je prvi Evropljanin koji je posetio Kongo uspostavljajući veze sa kraljem Konga. Belgijanac kralj Leopold II je osnovao privatni poduhvat za kolonizaciju Konga od 1870-ih nadalje. Kolonija je bila najveće privatno imanje koje je ikada stekao jedan čovek i moguće je dovelo do smrti 10 miliona ljudi.
Zastava DRK se sastoji od plave pozadine sa crvenom dijagonalnom prugom obrubljenom žutom bojom koja se proteže preko nje i žutom zvezdom u gornjem levom uglu. Zastava datira iz 1877. godine i prvobitno je bila plava sa zlatnom zvezdom koja simbolizuje svetlo u "Tamnom kontinentu".
Godine 1960, DRK je konačno stekla nezavisnost od Belgije.
Godine 1971, zemlja je preimenovana u Zair i reka Kongo postala je reka Zair nakon vojnog puča. Zemlja se vratila na Demokratsku Republiku Kongo 1997. godine.
Sa dužinom od 4.700 km, reka Kongo, koja protiče kroz DRK, je druga najduža reka u Africi posle Nila. To je takođe i najdublja reka na svetu.
Glavni i najveći grad DRK-a je Kinšasa, koji se nalazi na reci Kongo nasuprot Brazavilu, glavnom gradu Konga (Republika Kongo). Ova dva grada su najbliži glavni gradovi na svetu posle Vatikana i Rima sa vazdušnom udaljenošću između dva glavna grada koja iznosi samo pet minuta.
DRK ima izuzetnu biodiverzitetnost i bogatstvo prirodnih resursa. U zemlji živi oko 15% svih vrsta primata na svetu, uključujući planinske gorile, bonobo majmune i okapije, koji su srodni žirafama. DRK takođe ima najveću šumu u Africi i drugu najveću tropsku šumu na svetu posle Amazona. Međutim, ova prirodna bogatstva su često bila izvor sukoba i eksploatacije, a mnoge vrste su ugrožene ili izložene krivolovu.
DRK je zemlja sa najviše gromova na svetu. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, DRK ima prosečno 158 dana sa gromovima godišnje. Ovo je verovatno zbog visoke vlage i solarne radijacije koja uzrokuje oblačnost i oluje tokom dana.
DRK je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, uprkos njenom ogromnom potencijalu. Zemlja se nalazi na 179. mestu od 189 zemalja po Indeksu ljudskog razvoja za 2020. godinu. Oko 72% stanovništva živi ispod granice siromaštva, a prosečni dohodak po glavi stanovnika je samo 660 dolara godišnje